Samoodbrana je čin odbrane sebe, svoje imovine ili drugoga od fizičkog ugrožavanja. Iako ovaj termin označava bilo koju formu samoodbrane (ne samo fizičke) najčešće ga povezujemo sa različitim civilnim tehnikama samoodbrane u borilačkom kotekstu. Kad neko kaže "samoodbrana" najčešće se misli na civilnu aktivnost, nasuprot golorukom borenju u vojnom i policijskom kontekstu.

FIZIČKA SAMOODBRANA

1. Goloruka, bez oružja, nenaoružana

Mnogi borilački stilovi podučavaju samoodbranu bez oružja, a neki postoje i treniraju se isključivo zbog nje. Neki borilački sportovi takođe mogu biti vrlo efikasno upotrebljeni u cilju samoodbrane. Da bi neki trening smatrali kompletnim u ovom kontekstu pored uvežbavanja odbrambednog "odgovora" na fizički napad, potrebno je da podučava i ličnoj bezbednosti, tehnikama podizanja budnosti tj. svesnosti o okruženju, i da povećava sposobnost da se izbegnu potencijalne konfrontacije i opasnosti.

Da bi pružile što praktičniju samoodbrambenu obuku, mnoge moderne škole borilačkih veština koriste kombinaciju dve ili više veština i tehnika, a sam program rada često prilagođavaju tako da odgovara životnom stilu učesnika, uzrasnim grupama i polu. Praksa kombinovanja borilačkih stilova u takmičarskom smislu najčešće se vezuje za MMA ("Mixed Martial Arts" - u prevodu: "Mešovite borilačke veštine"), a u smislu samoodbrane za namenske kurseve i škole novijeg datuma.

Kao odgovor na povećan zahtev za ovakvom obukom, poslednjih godina na sve strane niču škole samoodbrane. Evidentna je i pojava video materijala za samoučenje. Rađaju se i kratki kursevi sa namenom da učesnicima isporučuju porciju po porciju znanja u ograničenom vremenskom periodu. Efikasnost metoda pomenutih u ovom pasusu često je predmet mnogih debata.

 

2. Sa oružjem, naoružana

U nekim zemljama, legalno je nositi oružje (na primer noževi, pištolji ili sprejevi) u cilju samoodbrane. U drugim zemljama za tako nešto je potrebna dozvola, ili zakon zabranjuje nošenje oružja. Ograničenja za korišćenje oružja za ličnu zaštitu su izvor kontroverznih situacija u mnogim zemljama, dovodeći u vezu prava na samoodbranu sa borbom protiv nasilnih zločina kroz oganičavanje pristupu uobičajenom oružju koje izvršioci statistički najčešće koriste. U Republici Srbiji je zabranjeno posedovanje ili nošenje hladnog ili vatrenog oružja bez posebne dozvole nadležnih organa.

Svakodnevni objekti iz okruženja, kao što su kišobrani, ključevi ili dezodoransi, mogu takođe biti korišćeni kao improvizovano oružje za samoodbranu. Ipak, vrlo je verovatno da neće biti efikasni poput oružja napravljenog baš u svrhu samoodbrane.

DRUGI VIDOVI SAMOODBRANE

1) Nivo svesti

Nivo svesti (to jest svesnost, to jest svest na nivou) predstavlja pristup gde se branite izbegavajuči opasnost razmišljanjem unapred, predviđanjem šta se može dogoditi, razmišljanjem "hladnom glavom" i donošenjem ispravnih odluka. Primeri za ovo bi bili: "Parkiranje u dobro osvetljenim zonama, ne korišćenje slušalica dok džogirate pustim mestima (da bi čuli šta se dešava iza i oko Vas), diskretnim gledanjem ispod auta ili iza prednjeg sedišta da se uverite da Vas niko ne vreba, pažljivim ulaženjem u prostor koji ste zatekli otključan, ne otvaranjem vrata nepoznatim osobama. Pod nivoom svesti se ne podrazumeva paranoja već pojačana svest o sopstvenom okruženju i onome što se oko Vas dešava.

Zahvaljući ne-fizičkoj prirodi, nivo svesti (svesnost) se jako naglašava u oblasti ženske samoodbrane, gde je polazna pretpostavka da će napadač biti veći i snažniji od žrtve.

2) Smirivanje, de-eskalacija

De-eskalacija je korišćenje glasa, tona i govora tela koje vodi ka smirenju potencijalno nasilne situacije, pre nego što se fizički obračun u stvari desi. Naziv "verbalni džudo" ili "mentalni aikido" možete po nekad čuti da se žargonski koristi kada se misli na de-eskalaciju to jest smirivanje situacije. Razlog za to je što je verbalna taktika slična fizičkoj taktici u ovim veštinama.

3) Bežanje

Ako nije najbolji, bežanje je svakako najbezbedniji način da se odbranite kad god je to moguće, ali nije uvek tako. Ako ste sami treba da bežite prema bezbednom mestu, ili mestu gde ima ljudi.

Bežanje je opcija pre nego što sukob pređe u fizički obračun. Isto tako moguće je omesti ili privremeno onesposobiti protivnika napadom na oči, grkljan ili genitalije a zatim pobeći pre nego što se oporavi.

U mnogim zemljama, imperativ za legalno dokazivanje samoodbrane su činjenice da ste iskoristili sve prilike da izbegnete obračun. Bežanje se često preporučuje zbog toga što oslobađa žrtvu bilo kakve odgovornosti pred zakonom. Nasuprot toga, ako napadaču "ostanete na megdanu" i borbu pobedite, možete se suočiti sa zakonskim gonjenjem u zavisnosti od nanesenih povreda i toga da li ste i kakvo oružje koristili.

4) Lični alarmi, sprejevi, tejzeri

Lični alarmi su praktična sredstva za pasivnu samoodbranu. To je mali uređaj koji snažno pišti i obaveštava prolaznike da se nešto dešava te samim tim skreće pažnju na Vas i Vašeg napadača. Oslanja se na činjenicu da će većina napadača biti odvraćena činjenicom da će buka skoro sigurno privući pažnju prolaznika ili policije.

Sprejevi sa ekstraktom ljute paprike i bibera i tejzeri (elektro šok) su manje pasivna sredstva za samoodbranu od alarma, ali sve jedno nanose mnogo manje povrede od klasičnijih oružja. Imajte u vidu da se većina ovih sredstava u Republici Srbiji svrstava pod oružje za čije je posedovanje, nošenje i upotrebu potrebna posebna dozvola nadležnih organa.